Биографија Порекло Хоби Спорт Слике Линкови Мапа Ново
 

Прво име за Мачву било је Мочва (мочвара), тек касније када је претворена у равницу Мачва је добила данашње име.

Надморска висина Maчве је између 78 и 90 m.

По административно-територијалној подели Мачва има 35 насеља које припадају општинама: Шабац (14), Богатић (14) и Сремска Митровица (7).

По теренским истраживањима порекла становништва, која су обављана од 1978. до 1980. године у 35 мачванских насеља забележено је 1.809 родова и породица, са укупно 15.265 кућа.

У једном од првих пописа мачванске кнежевине 1818. године Змињак је по величини био у другој групи села, а то су села средње величине, чији се број кућа креће од 50 до 100. Змињак је тада имао 70 кућа. Касније се број кућа стално повећавао и 1839. године било их је 92, са укупно 546 становника. По првом историјском помену села, под Турцима, село Змињак се звало Штриковац. Под Аустријанцима, 1718. године, забележено је под именом Штрековац, а 1729. године добија ново име Змијаник. По предању читлук сахибија, тако су га назвали, јер је био "љут као змија".

Досељеничке струје биле су: Моравска, Црногорска, Херцеговачка, Босанска, суседне и даље области, Стара Србија, Србија, Хрватска и остале земље. Босанска струја (из Босне, Семберије и Мајевице) имала је: 370 родова (34% укупног броја родова) и 3.537 кућа (23,1% укупног броја кућа). У Мачви није забележен ни један род старинаца који би ту били "одувек, од памтивека". Сви испитани родови досељени су са стране.

Најстарији слој становништва Мачве досељен је крајем XVII века, у првим ратним сукобима Аустрије и Турске, а најмногобројније насељавање било је за време или после аустро-турских ратова, вођених у току XVIII века, који су и највећим делом одредили правце и интензитет досељавања. Интензитет досељавања не јењава ни у следећем периоду све до данашњих дана.

Почетком XIX века у време I српског устанка до 1829. године, досељен је 331 род или 30% од укупног броја родова.

У том периоду, од I српског устанка до 1829. године, из Босне је досељен и род Довраговићи чија је крсна слава Свети Никола. Довраговићи и Митровићи су један род.

Најстарији пописи у Мачви обављени су: I попис од 1808. до 1812. године, II попис 1815. године и III попис 1829. године. У III попису помиње се:

1. Мирчета Довраговић са 2 члана породице.

У попису урађеном 31. јула 1863. године пише да су у окружју: шабачком, срез: мачвански, општина: скрађанско-змињачка у месту: Змињак, живели:

1. Авакум Довраговић 27 година, жена Јела 20, синови Петар 7 и Милош 5, кћи Стеванија 2, брат
    Влајко 21 и сна Јока 19 година.
    Кућа; плац 1/4 д.о. (* д.о.= мера 1 плуг-1 дан орања, износи 0,36,5ha); 8 њива 9 д.о.; вредност 61
    дукат; приходи 16 талира.
    Авакум Довраговић је директни потомак лозе Довраговића, којој и ја припадам.

2. Андрија Довраговић 42 године, жена Милица 30, син Филип 10, кћери Василија 15 и Андријана 3
    године.
    Кућа; плац 0,5 д.о.; 4 њиве 2,3/4 д.о.; вредност 20 дуката; приходи 9 талира.

3. Милован Довраговић 34 године, жена Стеванија 32 и син Мијаило 1 годину.
    Кућа; плац 0,5 д.о.; 2 њиве 2 д.о.; вредност 16 дуката; приходи 9 талира.

4. Николија Довраговић, удова 55 година.
    Кућа; плац 0,5 д.о.; 6 њива 6 д.о.; вредност 38 дуката; приходи 5 талира.

Општина Змињак тада је имала укупно 16.651 становника и то 8.515 мушких и 8.136 женских.

У том попису било је забележено 310 мушких и 268 женских имена које су мачвани користили. Интересантно је да се име Авакум, помиње само једaнпут.

Презимена су најчешће извођена према имену мушког или женског претка, али су извођена и према географском пореклу места, села или области одакле су досељене породице, по професији или делатности родочелника породице, по војној активности претка који се борио у устанцима, по именима неке биљке или животиње или људске активности везане за њих или по надимцима далеких предака.

Презиме Довраговић припада групи презимена везаних за неки телесни недостатак или ману и особину претка. Таква су још и презимена: Џиновић, Бркић, Дугајлић, Носовић, Глуваковић, Ћосић, Рогић и друга.

Од топономастике Мачве за Змињак се спомињу:

1. Бара: Милковача и Штрковача.

2. Место: Скрађанска капија и Циганско гробље.

3. Потес: Врановача, Гај, Гробље, Доврашки шор (Довраговића шор), Једеци, Курјачка вешала,
    Курјачко поље, Кућиште, Милатовац, Пожар, Селиште, Сибињско поље и Табориште.

4. Потес и архeолошкa локацијa: Црквина.

5. Река: Јерез.


                  Коришћена литература:

                  · Миливоје Васиљевић: "Мачва - историја, становништво", Богатић, 1996. године